Velika mi je čast i zadovoljstvo da je jedan od mojih umetničkih radova odabran za ULUS-ovu (Udruženje likovnih umetnika Srbije) Prolećnu izložbu 2020, pod nazivom „Gde budućnost počinje?“.
Prijavila sam svoj rad, digitalnu umetničku fotografiju, na javni konkurs i selekcijom radova formirala se kompleksna i višeslojna izložba u čijem je središtu pitanje koje nas ovih nekoliko meseci intenzivno zaokuplja, više nego inače, „jer neizvesnost zastrašuje u svetlu najave novih talasa pandemije, recesije neviđenih razmera, još veće prekarnosti i fragilnosti ljudskog života, a to je – gde budućnost počinje? “
U prilogu ovog članka se nalazi narativ i opis rada koji ide uz digitalnu fotografiju na električnom panelu – ekranu, pod nazivom Profesorkin sto: tišina imaginacije, 2018.
Na konkursu za Prolećnu izložbu prijavilo se 174 umetnika, a Umetnički savet je u saradnji sa kustoskinjom Mirjanom Dragosavljević selektovao radove 57 izlagača, od čega 11 po pozivu kustoskinje. Izložba će biti otvorena do 26 juna 2020 u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, te svratite i pogledajte radove.
Професоркин сто: Тишина имагинације, 2018. Фотографија.
Фотографија представља тренутак у простору преплитања дигиталног и аналогног са позадинским кадром природе. Фотографија има двослојно значење. Прво, како живимо у свеопштем умреженом окружењу, где je виртуелно само симулакрум оног аналогног, поставља се питање места стваралаца, просветних радника и уметника, и како исти навигирају између ове две доминантне сфере а опет остајући у контакту и корелацији са природом. Друго, свако од стваралаца разних креативних форми, више пута у свом стваралачком процесу се суочава са креативним блоком, који овде називам тишина имагинације. Вишесатни поглед у празно парче папира, празно платно или екран, је саставни део процеса стварања и условљен је индивидуално-колективним утицајима. Постићи равнотежу између аналогног и природе и виртуелног и унутрашњих процеса кроз које пролази сваки стваралац, је акт уметности.